Пастир

185

не сети ни одговорности, когог Ге морао потпасти предавши крв невину! О етрасти, страсти! 1^ако лако долазиш ти до своГе цељи, но*какав дубоки жиг остављаш на себи! Име Худе и дан-дањи Ге свакоме мрско и гнусно, као што Ге било и пре скоро две хиљадегодина, атакоћеостати и на векове. А ко беше тужитељ Исусов ? Старешине гудешког народа првосвештеници, књижевници и Фарисеш. Но зашто се они подигоше против Исуса? Ево зашто: Господ Исус настављаше свакога на пут истине, казиваше им, како треба да живе и спремаше их за живот небески. Но првосвештеници и књижевници мишљаху, да само онн имаГу право учити људе и настављати, па се роди у њима завист, гледагући како расте брог оних, кош иду за Исуеом и слушагу његове поуке. Поред овог, казагући другима, да су дужни испуњавати извесне заповести, они сами не испуњаваху нигедну сво1у дужност; а Господ изобличавагући лажи њихове учаше народ, да не ради као што они раде. Овим их 1е дирнуо у живац: у поноситост и надутост њихову. Фарисеш, не гледаГући на дух закона, брињаху се о спољашности само и сву заслугу своГу полагаху у том, што испуњаваху точно параграФе закона. А овамо Господ учагае, да та Формалност не вреди ништа без унутрашњег богопоштовања и богопознања, па саветоваше свет, да се чува од квасца ФарисеГског; а овим притворство ФарисеГско би испољено и изнесено. Видећи понижење своГе славе, своте надутости, првосвештеници, књижевници и Фарисеш ражљуте се и науме, да окриве натвећег праведника на смрт, гако непотревенг зл них* 2 СТ 2 (прем. 2. 12.) Па погледаГте само, како се довигаГу и измишљаваГу свакотака сведочанства, да само оптуже невинога! Како се хватату за сваку реч његову, како изврћу на зло сваки поступак његов ! ПогледаГте па и народ! онаг исти народ. коме 1е Господ учинио толико добра, по наговору свошх старешина захтева на смрт онога, кога мало пре предсреташе као цара усклицаваГући: Осднд сганг(