Пастир

180

Отвара се рат страшан, крвав и ужасан. Онац кош Ге 1 учерашњег дана из мртвих васкрсао Дазара, расналио 1 е тада Гош већма у срцима православних Срба љубав према вери прадедовскоГ, оснажио и укрепио 1 уначке мишице њихове у светог борби за слободу милу, и — кроз кратко време запева се и опет у драгог домовини нашо1 дивна пеома свете слободе.

Стнхнра на в. петак, преведена на српски. Тебе, што се у светлост облачиш, 1осиф с крста с Никодимом скиде, И када те погледа и виде Нага, мртва и несахрањена Плач срдачни тада га обузе, Па Геца1ућ’ нарицати узе: Теле мени слађапи Исусе, Чим те сунце на крсту спазило, Густом тамом одмах с’ обавило, А од страха земља с’ уздрмала И црквена с’ завеса раздрла. Но гле! Сад те видим мене ради Да си вољно смрти се подао. Како ћу те, Боже, сахранити? Или каквим илаштом обавити? Рукама ли когим дотакнути ТвоГе тело, што нећ' иструнути? Или коге песме испевати 0 спроводу твоме, обилати? Страдања ћу твога узносити И с ускрсом погреб ти славити, Ваптући: слава ти Господи!