Пастир

181

Жнвот св 1ована Златоуста. (Наставак.) У средини таквих. нереда ниге чудо , што Ге нобожна душа Златоустова желела ићи у пустињу. У пустињи проведе он четири године и напише научну расправу о монашком животу. Ево неколико речи из тог дела: „Слободни од суГетних интереса, без отаџбине, без породице, без имања, монаси живе само ради Бога и спасења своГе душе. Има ли где живота, кош би био бољи и срећниш ? Не , па не изузимаСући ни живот самога цара. Оваг не припада себи већ свошм поданицима: хиљаду послова одвлаче памет његову, хиљаду брига трзаГу срце његово. А искушења, кога се рађаГу од безграничне власти његове! 0! ова га вуку непрестаном падању у грех.“ Пошто 1е Гош три књиге написао у пустињи „о провидкпт и Златоуст оставља пустињу; 1ер прекомерно уздржавање беше му пореметило здравље. Но ниГе он седео за дуго без посла. Те исте године Мелентше гепископ антиохиски рукоположи га за ђакона. Тешка 1е ово била дужност у она хришћанска времена; 1ер ђакон 1е морао бити слуга сиротиње, раздавач милостиње, надзирач и стражар пред вратима црквеним. Дужност тешка и мучна, но опет веома корисна за оне, ко1и се спремагу за висока места и служење Богу мира и љувави. Бити потпора сиротињи, изучавати њене несреће, видети сопственим очима крагње оскудице њене, па дознавати, да 1е често узрок томе грамжење и немилосрђе богаташа и бесавеени и неправедни притисак тадашњих чиновника, 1ављати се слабима и сиромасима као неко видљиво оруђе цркве, слушати благосиљања оних, кошма у страдању помагаше — каква мора то бити велика улога за човека, ко!и имађаше срце нежно а опет тако страсно мржаше на неправду! Пет година отправљаше Златоуст дужност ову. Самоћа, у ко!о1 1е он провео четири године, могла 1е угасити она топла осећања срца његова и љубав према