Пастир

216

хови дуго и дуго чежњаху. Племените наше жеље за духовно усавршавање често беГаху само слатки санови, у кошма се уздизасмо на лаганим крилима уображења свога под небеса светог родољубља; сневасмо такве санове, за кошх слике мишљасмо, да не могу постоГати у чулном свету. Но ми зато тако мишљасмо, што се богасмо, да се нећемо сложити ; што држасмо, да нисмо сви обузети Геднако узвишеним тежњама; што мерисмо могућност тако узвишеног предузећа према разним околностима, коГе нас окружаваГу; али на послетку видесмо, да Ге сваки од нас обузет нстом жарком и племенитом тежњом, почесмо казивати Гедан другом своге унутрашње осећаге и борбе, и гле! увек при томе казивању налазисмо Гедан код другог братског и сложног одзива. Начини се од свиГу иогединих и засебних наших тежња Гедна жива струГа, коГа с великом снагом наваљиваше, да се оствари. И доиста букну нагеданпут, као узапћена ватра вулканска, претопи све предрасудљиве немогућности у врло слабу пару: ми састависмо друштво, и одважисмо се, да у заГедници осећамо, радимо и усавршавамо се у предметима нашем позиву приличнима. Заиста браћо, ми се одважисмо на онаково предузеће, с кошм ћемо много заслужити, само ако се будемо озбиљно потрудили и заузели према свошм сидама и могућностима. Свуда 1е жеља, да се науке у нашем отачаству и народу усавршаваГу и напредугу, на многима се местима заводе омладинска друштва ради умнога развитка нашега народа; али се врло ретки покрети показиваху, да се развига просвета религшозна, она просвета, кога ге извор и основ свигу знања, основ мира душевног, основ Гединства н слоге народње, основ сваког напредовања. Зато, браћо. ми као ночетници у овоме послу треба да имамо одваге и сталности, па да чувамо веру, и њену науку распроетиремо. И ако чуство народности може Геднокрвне народе зближити, опет зато вера Ге печат тога зближења; она 1е свеза, кога