Пастир

219

„На млађима свет остаге и вели 1една наша пословица, па зато сва ерпска младеж и треба да се стара и да се приуготовљава за светлту будућност, коГа Гог предстош. Нама браћо предстош у нашем потоњем животу, да спремамо себе и сво{ народ са врло знатне стране, па зато и опет понављам: да треба врло озбиљно да се старамо, како ћемо та1 сво 1 задатак достогно извршити. Браћо! вера наша садржи у себи нашистиш морал, вера ге наша извор , кош напаГа душу, утруђену од светских тегоба, натлађим нектаром спокоГства; она Ге огледало, у коме се човечша душа у наГвећоГ слици огледа. Па зато благо свакоме Србину кош буде озбиљно подпомагао унапређење ове наше тако драгоцене вере, ради ко1е су се наши претци толико борили и силну крв проливали; а благо и нама понаГвише ако се иостарамо, да 1е у сво 1 њеног красоти очувамо нашем мнлом роду, кош Ге тако радо носи у срцу и души, и истински жели, да се у њог поучи. За такав труд свог доста ће нам бити, да се само овога опоменемо, што кУиждо мдд'г! по трг>ду пржметл. (I Кор: гл: 3, ст. 8.)

Јбнчат прн умирању н сахрањнвању код старнх 1евре1а.

Но у доцнте време надметаху се, коће боље и лепше да окити себи гробницу, као што се види из примера Авманома (2. цар. 18 18) и Савла, придворника цара Тезекте (исх. 22. 16), кош тш за живота свога подигоше и озидаше за се гробнице, или боље рећи, споменике. А за овим пређе у обичаГ и као у особиту заслугу украшавати гробове пророка или и других знаменитих људи, за коге притворно поштовање укораваше Исус Фарисете (Мат. 23. 19.) По свршетку сахрањивања многи људи, кош су Гако ожалошћени смрћу свог блиског и рођеног Гедноничили су (2. цар. 3. 25) а другима, кош су у спроводу били, давао се ручак или вечера, кота се звала хлев туге (Ос. 9. 4) и

(Наставак и крап)