Пастир

209

Жнвот св Гована Златоуста. (Наставак.)

Каква 1е у овом била услуга од Златоуста? Флавилан утиша зверство императорско; пустињици умекшаше љутитост правитељства ,• Златоуст, оставши духовни вођ у Антиохиш, тешио Ге и храбрио народ Шта више, он га Ге спасао од краГног очаГања. Вог свети зна, куда би се распрсли робови, кад се сетише и помислише, шта су урадили. Но Златоуст видећи их тако узнемирене, умео ге скупити их у цркву па и утешити и поучити. Наспомињући, како им сабља виси над вратом, он их у исто време световаше, да живе онако, као да никакве опасности нема за њих. Ои им црташе оне страшне и ужасне казни, коге их очекугу ако се не поправе, као и оне награде ако се поправе. Може бити таква утешења остала би у садашње време бесплодна или зато, што ге код нас охладнела вера или и због тога, што ни1е лако наићи Златоусте, но онда она имађаху 1ак значаГ. У страху многи иреокрену правац свог живота. При погледу на смрт религта свагда долази у свога законита права: Гер и сами очалани безбожници и нагжешћи преступници умекшаваГу се онда и иромењуГу. Антиохига настоГавањем Златоустовим би поштеђена и неразрушења. Њог се поврате пређашња права и привилегше. Златоуст жељаше да остане свагда у АнтиохиГи; Ге]> тамо се беше родио, па тамо Ге, по његовом честом изразу, желио и живети и умрети. Но жеља ова не исиуни му се. По смрти НектариГа цариградска катедра оста иразна и Златоуст би позван, да Ге попуни или боље рећи, њега преваром доведоше, да се ове прими. Свемоћни Евтропиге знао Ге онда за Златоуста, Гер га Ге видео Гедном приликом у свом уиутовању по истоку, па надаГући се, да ће наћи у простом свештенику, кога мишљаше усрећити, послушно себи оруђе, он склони АркадиГа,