Пастир

210

да га узме. Златоуста гшеданпут зграбе и доведу у Цариград. Но Евтропи1е и Аркади1е преваре се у рачуну. Они нису знали добро Златоуета, а и он сам шне знао ни двора ни византиског императора, ни нарави и стања ондашњега духовенства, коГе се више брињаше, да се удвори властима. него ли да сачува своГе сопствено достоГанство и самосталност. Нису они желели таквог архшепископа. Странац у Цариграду, човек исушен строгим животом, сасвим сиромаша н на и опет еамосталан а овамо хришћанин, тако смирен, да с преваром нужно беше довести га на Цариградску катедру, сасвим не беше налик на ондашње Гепископе, светске и частољубиве, кош сва средства употребљаваху, да захвате то, на шта драговољно нуде Златоуста. „Могао си видети у то, време — говори Паладше — целу гомилу оних, кошх полагаху право на то звање, о кошма не би човек могао ни помислити: но народ презирући њихово наметање мољаше императора, да им избере Архипастира достоша тог имена.“ (Наотавиће се.)

Еоскресж 1ис^сх зд^тра мЕргЛ"|о сУкви^т^ ивнсл прсждЕ ЖарУи сИагдалинии. Зашто се Исус Гавио по воскресењу своме наГпре женама мироносницама а после апостолима и осталим верним. Неки говоре зато што 1е знао, да се жене више руководе чуством, него ли разумом, и да по овоме сваку новост радо слушагу и веома брзо проносе, па су тако и васкрсење Исуса Христа, као новост и велику радост оне могле ПО' нагбрже разнети по целом Герусалиму. Но ми видимо у овоме друга далеко вернига и узвишента побуђења. Исус Христос говорио 1е више пута: I а сам љував; кош има љувави, та1 лревива у Богу и Бог у њему. и Љубав бескраша љуби свакога, али наГвише оне, кош њега љубе. Жене мироноснице доказале су безграничну своГу љубав ирема Исусу