Пастир

213

кињу и да ли се то право њихово , шле им 1е небо повратило, остварило потпуно бар у данашњем образованом свету? Као што Ге свако учење дуже време трпело препреке у свом развитку, тако 1е и ово. Многи богослови првих векова хришћанских преварише се оним учењем апостола Павла: Дддли ко прежде создлнл емстн , потомг же бкд, (I. Тим. 2, 13.); па и оним другим, ко1е говори: „нше муж од жене , него жена од мужа ; 1ер муж нше саздан жене ради, него жена мужа ради“ (I. Кор. 11. 9—10), те тако отпочеше опет , да певагу ону стару песму женама назива1ући их свакогаким неприличним именима. Но доцниГе начело Геднакости, донесено у свеопштем искупљењу рода људског, морало Ге одржати врх, и ми видимо како се хришћански научници мало ио мало узвишавагу у том погледу над старином. „Стари свет — говорн блажени Хероним — постављао Ге Гаку разлику међу мужем и женом. За оно, што беше дозвољено мужу , казнила се жена више пута смрћу. А код нас !е то сасвим друкче. Оно, што се заповеда мушкињу заиоведа се тако исто и женскињу." „Хеднаке дужности, захтевагу и Геднака права — продужава свети Златоуст. Кад апостол Павле заиоведа жени, да се покорава своме мужу зато, што Ге муж глава жени као што Ге Христос глава цркви: онда у исто време он и мужу заповеда, да љуби своГу жену, икоже и Христоса возлкжи цгрвовк и севе предлде зл нк5. Другови брачни по овоме састављагу Гедно тело, Гедну душу.“ „Између мужа и жене — вели Климент алек* сандриски — потпуна Ге Геднакост, што се тиче њихове човешке природе; 1ер обоГе има1у Гедну и исту природу, дакле Гедно и исто савршенство.“ Ова мисао хришћанских учитеља развига се даље и у законодавству грађанскоме. Константин уништава то презрено туторство људи над женама. ХустиниГан ставља у 1едну линиГу сродство по матери са геднокрвним сродством по оцу. Ови закони већ носе у себи клицу радикалне—основне измене у законодавству. Старо