Пастир

227

н т. д. Но ХудеГи нису тако схватали закон о суботи. Они сматраху, да № сваки рад, сваки посао, ма какав он био, грешан и забрањен у суботу, и допуштаху само оно, што ге поименце закон споменуо, да се може радити, а то 1е: ићи у цркву, принети жртву, ручати, напошти вола, извадити овцу из Гаме, ако упадне, и више ништа. Тако су мислили Фарисеш, а тако су и радили. Ни зло ни добро поред оног, што ге прописано у закону, не хтедоше они радити у суботу. Па зато се они онако зачудише, кад видеше овог Гевађелског разслављепог , да ге у суботу упртио свогу постељу и носи Ге. „Како ти смеш на данашњи дан носити своГу простирку? — питаху га сви изреда — зар ти не зиаш да Ге данас субота?“ Раслабљени ниГе ни сам био узвишениш у погледу на суботу, и веровао (е, да шне требало носити своГе простирке у таГ дан; али Ге то учинио зато, што му Ге заповедио онаГ, кош га Ге Гедном речи исцелио, онаГ, кога Ге он одмах видео с већом влашћу и силом, него све до Гакошње пророке и учитеље, и кога по овоме шне могао не послушати. Па зато им на питање одговара: „ошп, кош ме излечи, он ми и рече: узми проетирку сво^у и иди кући.“ „А кош Ге таГ, кош ти тако што рече,“ — питаху га Худеш. Но ова! шпе им умео одговорити, гер и сам не знађаше, коге то управо био, кош га 1е исцелио. После кратког времена Исус се сретне с овнм оздрављеником у храму Герусалимском и гледаше га, како Ге весео, како Ге рад, што 1е оздравио. Он сматраше себе за нашрећниГа човека на свету. Лепа 1е ствар бнти здрав, Гер „здравље Ге наГвеђе богаство“ — вели пословица наша. Но нше сва срећа у Гедноме само телесноме здрављу. Човек Ге онда потпуно срећан, кад поред телесног здравља има и душу здраву. А душа Ге здрава онда, кад она ради онако, како Го1 треба радити, кад она чува у себи образ божиш, слику божту. Свако дело, ко1е се не слаже с вољом бо-