Пастир

231

— упорство, властољубље и ирезирање божишх и људских закона. Такве су последиде неправилног развитка и образовања' воље. Доиста срећан 1е онаГ човек, кош ге у време умео задобити себи одважност, челичну тврдоћу у борби са злом, постоганство у добру,- — то су све таква своттва, нз кошх се рађа племенитост и характерност. У критичким тренутцима живота слаб човек пада духом, дрски — узаман бесни, а човек мушког карактера спокогао мери околности и светлим и Гасним очима гледа на опасносности, коге му грозе. Да би развили у младићу тврду вољу за изналазак истиног бзага и среће, обучавање треба да се руководи гасним и живим сазнањем обвезаностн и пуним убеђењем у томе, да 1е права срећа свагда тесно скопчана с испуњавањем наравственог закона или с врлином и убеђењем — и то таквим, коге би кадро било изазвати у свако доба потребу доброг и корисног рада. Док се младић находи под родитељским кровом, под надзором учитеља кош 1е готов у свако доба помоћи му и посаветовати га, за њега 1е одбрана од зла већ спремљена у лицу оца или наставника. Но време се васпитања свршава, дете постаГе човек и ночиње живети самостално: тада иоред божи!е помоћи нико га други не може избавити од зла, осем он сам. Помоћи васпитанику, да он сам изнађе ередства, кога би му била оруђе за одбрану у борби, — то 1е прва и па1свети1а обвезаност васпитача. Па да би 1е испунио онако, као што треба, он 1е дужан старати се, да узбуди у младићу, кога му Ге поверен, сазнање наравствене дужности — дужан ге улити му у срце заповеди божи!е тако, како бн му оне могле у свако доба изнети пред очи његову наравствену обвезаност. Савест 1е урођена сваком човеку; али то природно, Богом дано чуство, когам он разлику!е добро од зла, та! унутрашњи морални закон нотребу!е озбиљан развитак, смишљеност и уеавршење, 1ер 1е кваром човечигс