Пастир

230

телу, да се оно правилно развта, крепи и снажи; а морално треба да помаже еугласном развијању и усавршавању нашег духа, т. г. да буди у њему одвагу на узвишени рад духовни, или говорећи речма апостола, да доведе човека до савршенства: дл сокршенх е^дггх Ко;кш челок-ккх, нл скдкое д^ло вллгое оуготоклнх (II. Тимот. 3—17). Зато развшагући младеж телесно, треба свагда у намети држати главну цељ његову — развитак душевне снаге човечте. Школа шпе кадра дати човеку све, што му 1 е нужно, и кад он из ње изађе; она нше кадра разрешити иитања, на кога човек наилази тек после, кад у Гаван живот ступи. Но опет она може а и дужна Ге, да развше у младићима, што се уче у њо1, њихову способност познавања, да пробуди у младим умовима радозналост и правилан поглед на ствари, како би им све ово свагда могло бити на руци при решавању практичких питања, што из живота људског истичу. Даље васпитању Ге дужност, да развиГе и снагу чулну — осетљиву, т. ћ да узбуди у младим срцима љубав к лепом и добром, и да им покаже и Гедно и друго у прнроди, у уметничком и обичном животу људском. Нашосле васпитању Ге дужпост, да потпомаже Гачање воље у човеку. За сад ми ћемо казати неколико речи само о овом последњем задатку обучавања. Психолођша дели људе ио расутку, осећању и вољи, што 1е Гедаи разумниш, други већма осетљив, а у трећега те воља Гака и снажна. Разумна педагогика треба да подГеднако развша све те силе духа и то тако, како ће расудак свагда држати чулна осећања у стези и неће им допустити, да завладаГу њим, а у нечему н да те сугласан с њима, а воља да се свагда налази под равним утицатем и Гедног и другог. На развитак воље, као што се сваки може искуством уверити, врло се мало обраћа пажња,- њу предату заборавности нли Гот пуштату узду сасвим. Из тога се рађа с Гедне стране непостоГанство, нехатање и ситничарство; а с друге