Пастир

229

врло често беше принуђена, да тражи њиховога посредништва. И ево, да би раскинуо ту ниску свезу ропског дружења цркве с царем, духовенства с двором, и уништио оне непоретке, кохи су због тога проистицади, Здатоуст се борио до смрти. Дух деспотизма и ропства здружише се, да се ово1 намери успротиве и поткопаГу она средетва, кошма Златоуст мншљаше остварити свогу намеру. НаГвише устаГаху против њега његови подручни 1 епископи и већи брог монаха. У време првог изгнања његова сви ови пређоше на страну непртатеља Златоустивих. Узрок таквом непртатељском одношагу они подметаху неку 1ерес, коху тобож Златоуст иодржаваше, и кога имаше свог основ у Оригену. Но ми морамо потражиги дакеко снажнишх доказа због те грдне мржње, кога се код поГединих ниге могда угасити ни онда, кад Златоуст беше протеран, иа ни онда, кад он остави на свагда сво1е земаљско служење. Златоуст Ге хтео реформе, и ево у три речи целог одговора на то. Он се мешао у политичке догађаге свог времена и помагао слабом Аркадшу у многим државним подузећима; а ово плашљиве и ропске душе никада не прашта1у и не заборављаГу. Он се одважно борио против порока, разврата, надутости великаша, двора и царице. У свошм делима и у речима он беше строг, не гледаше на лица, изобличаваше (Иастави^е се.)'

Васпнтање сугласно с духот хрншћанскни. Човек се рађа слаб и немоћан не само телесно но и душевно Међу умом, расутком и вољом човека и детета разлика ге велика. Наша духовна снага развша се постепено исто тако као и Физичка. Одавде се изводи то закључење, да 1е за човека неопходан двогаки развитак: Физички и умни. Физичко васпитање дужно 1е уклањати с пута све, што смета