Пастир

243

и друге велике службе, ко1е се односе к достоГанству и спасењу нашем. Хош живе и ходе по земљи, а већ им 1е дато, да располажу оним, што Ге на небу, и добили су власт, какву Бог ниге дао ни анђелима ни арханђелима; 1ер овима ни1е речено: што год свежете на земљи , виће свезано на неву, и што год раздрешите на земљи, виће раздрешено на неву (Мат. XVIII. 18.) Земаљски господари имагу власт, да вежу само тело. Али те везе не вежу дух, кош узлеће на небеса; и што свештеници одређугу на земљи, то Бог утврђуге на небу. Господ се саглашава са мњењем слугу свошх! Па шта им 1е друго и предао у руке него сву небеску власт? Кошма , вели — онростите грехове , онростиће им се : и кошма задржите , задржаће се (1ов. х х. 23.) Зар има нека и већа власт од ове ? Отац 1е сву власт дао сину (V. 22): сад видим, да Ге Син сав суд сво1 иредао свештеницима. 0ни су узведени на такав ступањ власти, као да су већ пресељени на небо, уздигли се над човечишм природом и ослободили од земаљских страсти. Кад би какав владалац ма коме од свошх поданика поверио власт, да може затворити у тамницу кога хоће и опет из ње пуштати кад хоће: на тога би сви гледали са завишћу и дивљењем. А о ономе, кош 1е примио од Бога власт, много већу од ове, колико Ге небо од земље и душа од тела, неки мисле. да хе он добио неку малу превагу, зато што многи, кош су хе примили и сами хе не умеху да цене. — Иди од мене безумље! — Тер заиста 1е лудо не уважавати тако достоханство, без кога се не може добити спасење и обећана блага. Кад не може онаГ да уђе у царство небеско, кош се нихе преродио водом и / светим Духом (Тов. III. 5), и кад се одгони од живота вечног онац кош не хеде тела господња и не ите крви његове, а ово све — кршћење и причешће — свршава се само освећеним т. 1. свештеничким рукама: то како би могао без њихова посредовања ко му драго избећи паклени огањ и Добити огхлетене венце? А то су ти, кошма Ге препо-