Пастир

244

ручено духовно рођење и прерођење кршћењем. Посредством њих ми се облачимо у Христа, сагедињавамо са сином божишм и нримамо се за чланове оне блажене славе. И тако заиста дужни смо не само више их се богати него световних власти, него их већма ноштовати но и саме сво1е родитеље; 1ер су нас ови родили од крви и похоти телесне, а они нас рађаЈу од Бога, да1у нам свето тшкивмпе , истину СЛОбоДу И блаГОДаТНО уСИНОВЉСЊе. (Наставиће се.)

ону, когу вероваху ови посланици иародњи заГедно с народом, он би се само поклонио тог наредби свогих богова, и ма како да би му било тешко растати се с милим сином свошм, он би га опет спремио и дао посланицима, да га узму и принесу на жртву; Гер би то сматрао за велику милост и благовољење од стране свошх богова, кош избраше, као што они други мишљаху, његова сина себи за жртву. Но ВарГаг беше хришћанин и као такви знађаше правог Бога, Бога небеског, а не земаљског. Па зато им дрзновено одговори: „Какве богове спомињете ви, и какве људе ви хоћете на жртву! Та у вас и нема богова! Они су кипови — дрво, коГе данас Гест, а сутра иструли. И на што им жртве! Та они се ни помаћи не могу а камо ли гести и пити! Метните руку на. срце и иомислите, могу л’ бити то богови, коге сте ви вашом руком од дрвета начинили ? Бог 1 е гедан, коме служе Грци, и кош Ге створио небо и земљу, звезде и сунце, и вас и мене, и кош Ге све ово не само створио већ и обдржава и о њему промишљава. А ти ваши богови шта су створили ? Не дам Га мога сина бесима!“ Кад ово изговори ВариГаг, ужас и страх нападе на незнабошце. И ражљућени овим страшним одговором они отрче, те кажу осталима. Гомила људи дохвати оруж1е и

(Наставак.) Кад Варшаг не би био хришћанин, већ би веровао веру

Нешто о прнмању вере Христове код Руса.