Пастир

265

на овом основу могао 1е правдати себе у мислима, да ге све ово учинио по ондашњем обичаГу свете освете. Но и опет ниге могао да не чуге унутрашњег гласа, кош га кори, да брата свог ниге он убио баш из Гедне свете освете , већ и зато, да заузме Ки1свску кнежеву столицу, а сроднике Рогњедине не зато само, да гог се освети за матер сво^у, већ и ради себе самог, и да ге он таквим начином проливао крв туђу не толико по општо! потреби и користи, колико ради свошх себичних жеља, коГе ниге лепо, ниге поштено, ниГе човечно. Оваг унутрашњи глас, кош се раниге или доцниге пробуђуге у срцу свакога, и кош ми обично називамо гласом божишм или савешћу , пробуђивао се и у незнабожаца, и он их 1е позивао, да се сете и обрате правом и нстинском Богу. И оваГ глас божиш беше гако у то доба нробуђен у срцу Владимирову. Бадава он носле тога приношаше жртве боговима евошм, бадава им дариваше богате дарове, златне чизме и калпаке, — он не могаше наћи V души свопн сиокоштва, не могаше наћи у пређашњог вери успококња. Њему беше нужна таква вера, ко[а би га очистила од пређашњих грехова, коГа би га успокошла у садашњости и дала наду на будућност: он се беше 1ако заМИСЛИО О НОВОГ вери, вери хришћанекоп (Наставиће се.)

Св. ђорђе велнкошученик Видећи овако у мукама претагана св. Ђорђа, цар помисли, да!е он већ евргаио, па зато даде славу боговима свошм и с нрезирањем управи питање на светога Ђорђа: „Камо ти сад твог Исус, што ти не номоже у невољи свого!? Где ти ге сад она Истина, кошгти служиш и за колу гинеш?“ И кад ово изговори, он зановеди , да се св. Ђорђе као већ афтав извади из тог страховитог точка и сахрани, а сам отиде, да принесе жртву своме богу Аполону. Страх и ужас нападе на све, кош ту бехаху, кад вогници