Пастир

264

трећа — откад убише незнабошци она два хришћанина, Варигачу и његова сина. Време ниГе бог-зна како дуго, но много '*е у том кратком времену разних ствари догодило и поГавило. Незнабошди, коге Владимир доведе са севера — сви ови Новгородди, Кривичи, Варгази, у ревности свомн иочеше се изнашре загедно са кнезом свошм договарати, како би се подржала вера незнабошка и њени обичаш крвне жртве. Но ово њихово старање ниГе могло за дуго остати у свог ревности свомн. Вера незнабошка могла Ге осгати мш за ко1е време на северу, где не беше 1ош ни гласа о вери христовоћ Тамо су и ови могли остати за дуго незнабошди. Али у Кигеву, где већ беше неколико хришћанских храмова, где се светлост вере христове изношаше на видик, где се поче већ да гине и умире за њене вечне истине — шпе 1оГ се могло дуго противити. И сам кнез Владимир био ге у ово1 околини. И до њега допр’о беше глас о старом Варшагу и његову сину. И њему беГаху на памети оне речи Варигагове: „Бог Ге Гедан и то на небу; ваши богови нису богови, већ дрвеће.“ А поред овог могло му Ге насти на ум и то, колико шш осем Варшага има отаца, кош су можда тако исто мислили као и ВариГаг, но кош на заповест кнежеву нису смели да не даду своГу деду на жртву боговима, а овамо плакали су и Гадиковали за свогом дечидом, видећи их како пламте у огњу на жртвенику. И како 1една мисао извлачи другу сродну мисао, то Ге и Владимир мислећи о проливеноГ крви деде и младића на жргви боговима, могао доћи на мисао и за ону крв, коГа не беше проливена ради Бога, већ ради његове сопствене страсти, на крв брата свога Харополка, кога 1е он мучки погубио, на крв Полодкога кнеза Рогволода са свом дедом његовом, коГе он погуби зато, да насилно узме себи за жену Рогњеду. * Додуше Вчадимир Ге могао за одбрану своГу наводитш да Ге он дужан био да се освети Харополку за Олега, а Рорњеди за м.чГку своГу, когу она презираше као ропкињу. И