Пастир

263

ком и настављењем него и помоћу молитве. Хер они не само да нас прерођавагу кршћењем, него и власт имагу, да раздреше од грехова, кош су учињени после овог прерођењаА и речено 1е: Болу1е ли ко међу вама , нека дозове старешине ирквене , те нека чита1у молитву над њим и нека га по мажу уљем у име господње. И молитва вере помоћи ће волеснику и подигнуће га Господ ; и ако 1е грехове учинио опростиће му се. (Хак. V. 14.) Осем тога телесни родитељи ннкако нису кадри да помогну свогог деци, ако би ови увредили ма кога чувена и силна власника; а свештеници помиру1у духовна свога чеда не с власницима, не с царевима, него са самим увређеним Богом!“ Давши овако висок значах духовенству и његовом чину, св. Златоуст хоће према томе од духовенства и много нешто више него ли од обичних хришћана, па зато хе према њима далеко строжиш него што хе према несвештеним хришћанима. Код тадашњег духовенства бехаху два главна порока: улагивање код двора и грамжење за новцем. Но Златоуст но строгости свог жи. вота нађе у њмх и трећи, а то 1е — љубав к женскињу. Па ово он често пребациваше и онима, кош се одрекоше света, ио носле опет пристадоше уза њ. Против овог последњег порока св. Златоуст написао хе два дивна састава, кош могу служити на углед вековима како по духу и сили, тако и по чуству и красноречивости. Он обраћа свох укор на оне, кош под именом саучешћа према сиротињи скупљаху у сво 1 дом младе девохчице ради васпитања и обучења, но ово по мнењу његовом имађаше други смнсао. (Наотавиће се.)

о прншању вере Хрнстове код Руса. (Наставак.) Шеста хе већ година од онога доба, откада хе Владимир, пошто уби Харополка, остао сам да кнезухе у Русиш, а