Пастир

262

пожњети. Тешко 1е за обичног самртног, да се труди а да се не користуГе тима трудовима; но Исус не беше себичан и не гледаше, да трудови његови донесу њему лично користи. Он се више брињаше о користи других, па зато се и радоваше, предвиђаГући, шта спрема и готови за потоњи нараштах. „И кош жње, прима плату и збира плод за живот вечни тако, да се радухе и онаГ, кош Ге сехао и онах, што Ге пожњео. Но у оваком случаху Гедан сехе, а други жње. Али Га вас послах, да жњете, где се ви не трудисте; други се трудише, а ви дођите, да приберете плод труда њихова.“ Многи Самархани због ове беседе примише учење Исусово и посташе последници његови.

Жнвот св. 1ована Златоуста. (Наетавак.) „Свештеници хеврехски били су власни, да очисте тело од проказе -— губе, или правихе: да не очисте, него да засведоче, да су очишћени (Нев. XIV); па су и онда хако завидели свештеничком чину. Али свештеници новог завета имаху власт не само да сведоци — испати — буду очишћенима, него да чисте ; — притом не губу телесну него душевну скврну. Па зато кохи не одале овом чину пристошу почаст, више Ге згрешио од Датана и његове дружине Него да се иовратим своме предмету. — Бог хе дао свештеницима већу власт, него што имаху телесни родитељи ; не само зато, да казне, него да више добра чине. А и хедни и други толико се измећу себе разликуху, колико садашњи живот од потоњег. Хедни рађалу за живот земаљски а други за небески. Први не могу своху децу да сачуваху од смрти телесне, па више пута не могу ни телесне болести да излече, а ови други често су епасавали болесне душе, кохе су морале да страдаху, овда подвргаВашћи их кроткох казни, овда задржавши их нри самом почетку од пада не само нау-