Пастир

280

„Но веле, да они и не маре , нити се у њима узбуђуГу такве жеље. Желео бих Га — вели Златоуст — видети тако срећних људи, — људи, кош би владали таквом Гаком снагом воље. Не велим, да их нема никако. Но Га бих желео, да се могу уверити у иетини, да здрав човек, у потпуном цвету своге младости , може живети у Гедном дому с девогком заГедно: с њом обедати, шалити се, смеГати , а међутим бити слободан од свшу ниских жеља и не осетити никаквог потреса, никаквих страсти! Но не могу и неће ми се да веруГем. Нека ме осуђуГу, како хоће, и нек ме називљу бездушним! Знам, да они веле: па куда ће те сиротице? Њима ге нуждан старатељ, чувар, хранитељ.“ ,Деи одговор , од кога треба да покриГете лице своге! Зар нема другоГачиГе сиротиње? Камо вама бабе и старци негаки? Где су вам болесне и сакате жене? Где ге сиротиња мушке стране? Ваша љубав и ваше старање имало би у овом случагу далеко веће цене и значага. Но ове старе ви не желите, да видите ни на сну. Ви волите само оне, ко1е су лепе И младе.“ (Наставиће се.)

Нешто о притању вере Хрнстове код Руса. (Наставак.) У еуседетву с руском земљом живљаху на Гугу, истоку и западу различни народи. Т°дни од њих вероваху веру ГевреГску , други мухамедовску, а Гедни опет хришћанску. Ови последњи бегаху већ у то време подељени на веру грчку или иравославно-источну, и веру латинску или римо-католичку. Грци изодавна жељаху, да Русе обрате у свогу веру, што знађаху , да ништа тако не зближаваше у то доба народе као вера, а зближење с Русишм било им 1е од преке потребе како зато, што су с њима имали трговачке своГе послове, тако и зато, да прекрате између себе оне грдне ратове, кош се ио Гужном краху садашње РусиГе вођаху у