Пастир

281

велико између њих и Руса. Ово исто имађаху на уму и мухамедовци, кошма принадлежаху и Бугари, становници око реке Волге, и Гедан део Козара, па и Тевреш, кош живљаху у царству Козарском; Гер сви осећаху снажну руку кнеза Кигево-ког. па по овоме сваки жељаше, да га обрати у своГу веру. А хришћани латински или римокатолички, кошх глава сеђаше у Риму, и ако бегаху подалеко од Русиле, жељаху опет да обрате Русе у свогу веру, ако не зато , што су од њих зазирали штогод због снаге и моћи њихове, а оно зато, што Рим имађаше ту жељу, да буде глава свту народа као и пре, и што Те ово могао добити тек ередством вере своге, когу се стараше да расиространи по целоме свету. Те тако сви ови, кад само чуше, да Ге кнез Владимир незадовољан с вером незнабошком и да тражи другу бољу, савршешпу веру, похиташе с понудом своТе вере, и сваки од њих етадоше хвалити нред њим своГу веру. По предању нашре дођоше к Владимиру бугарски мухамедовци и почеше му предлагати сволу веру. „Како то може бити, — говораху они кнезу Владимнру — да ти као паметан и разборит кнез, немаш и не знаш правог закона, већ верулеш у некакве кипове и богове земаљске! Узми наш закон, као закон прави и истински." Владимир их запита, да му кажу, у чему се еаетош вера њихова. На коге му они одговоре: „ми верулемо у Геднога Бога и Мухамеда пророка његова , кош нас Ге научио, како ваља радити и живети.“ А за овим они протумаче Владимиру главне основе закона мухамедова. Учење мухамедово беше такво, да се ни1е могло не допасти људма ратоборним, страсним, кош љубе задовољства и сласти овог света. Учење ово не само да допушта ратове, освету, већ шта више и заповеда, да се ово чнни; не само да допушта сваколака телесна задовољства овде на земљи, већ их обећава свошм посЛедницима и за гробом. У раГу, но учењу мухамедову, биће вечне и непрестане игранке и весеља, вечно и непрекидно Гедење и шпење. Све се ово веома допаде