Пастир

278

служи као симбол—слика велике разлике разних нрослављених тела. Сваки нови вид даће прослављенима нову усладу. Има цвећа златног цвета, као: н. пр. шафран, — плаветног, као зумбул, — црвеног, као ружа и лала, — белог, као крин; гедно се цвеће одликухе свошм мирисом, друго цветом, треће — и хедним и другим. Тако ће се блистати и праведници: 1едни као злато, за особиту веру и љубав к Богу; други — као небеско-плави зумбул, за непрестано сећање неба и небеског судихе; други опет — као пурпур, за проливену крв своху у славу Исуса Христа, други као крин , зато што су сачували девство. Дивну слику те разноликости дахе нам Господ у пролећњем цвећу. Кад красота цвећа тако весели и слади срца наша овде, — у ово! дољи плача и проклетиње,- то како ће се радовати срце наше, кад види неописане дивоте небеског отачаства! Пролеће нам хе слика нашег васкрсења 1ош и зато, што нам поред дивних и корисних биља доноси и кукољ, и отровне траве, и хош — у већох количиии, него доброг биља. Ту хе коприва, што жеже; татула, од кохе се полуди ; бодљива дикица и т. д. Видимо, да трула, мртва дрва расту, но немаху новог лишћа, него гљиве и плесањ. Таква дрва не да1у никакве наде, и зато су нахбоља за ватру. Нешто налик на то, нредставља нам дан свеопштег васкрсења. Већи део људи васкрснуће у тузи, беди, плачу и ридању због вечног огња. Тела таквих људи постаће нераспадљива, но само ради увеличања њихове несреће. Ма како биле наше беде и невоље овде тешке, опет ће се умекшати тим, што ће им ранихе или доцнихе смрт крах учинити. Но те утехе неће имати грешници, 1 ер: ,лрв њихов не умире , и огањ се њихов не гаси. и Радухе се земљорадник, кад посехе своху летину; радуге се у нади на добру жетву. Но с радошћу његовом помеша се и страх, што хедна олуха с тучом може му сву наду уништиги. Нрава чиста и мирна радост очекухе га