Пастир

299

небо, а вера његова расте и хришћани се умножаваГу, а међутим он ће и по други пут доћи, да суди људма и да уреди међу њима сво1е небеско царство.“ Владимир га с пажњом праћаше, па се и премишљаше. А философ на ово шш дометне: „и кад дође Исус Христос, онда ће свакоме платити по делима његовим: онда ће се праведници веселити без кра1а и већ неће више ни умирати." И Владимиру ово беше по вољи. Но кад философ продужи даље: „а грешници отићи ће у муку огњену, где ће их црви 1ести, и где мукама неће такође бити краГа,“ Владимир се згрози и поплаши; а философ одмах дометну: „но мучиће се у огњу само они, кош неће да се крсте. “ ГБему не беше зазорно, што мигаљаше страхом да примора Владимира на крштење. У оно време не знађаху, да 1е то хрђава корист обраћати кога у хришћанску веру страхом и претњама , и да прави хришћанин може бити само онаЈ, кош од душе заволе Христа , а не ошп, кош се буде богао тога огнл неугасаемаго, па зато и узимаху већином страх за оруђе свошх цељи. Одовуд 1е после и оно мноштво ђавола, коге цртаху у старо доба у различним облицима и иоложашма и даваху им у наруче грешнике, да их муче на хиљаду начина. Одовуд те и она хрђава навика код нашега простог света, да илагае децу сво1у свако^аким накарадама и караконџулама, коге деца по гипког евомн природи лако примаГу за истину, па се после и код боље своГе свести не могу да отресу од тога. Као да ге Богу нужда, да оваквим духовима плашећи и морећи нас на силу примами к себи. Зар он нше кадар да нас задобиге тим самим, што нас ге тако пламено љубио до смрти — смерти крестниа? Но у време Владимирово вера у разне зле духове бегаше у нашећоГ мери међу хришћанима. Па зато и философ грчки показа Владимиру такву слику, на кошг с десне стране беГаху изображени праведници у нагвећем изобиљу и задовољству, а с леве стране грешници, коге цепагу и растрзагу ђаволи у нагстрашншем виду, вукући их у исто време во