Пастир

300

кромћшн^к). Погледав на ово, Владимир уздахне и рекне: „благо овима, што су с десне стране, но тешко онима с леве.“ Философ ге морао знати она многоброша убиства, кога Ге учинио Владимир у разним случа1евима, па ниге ни чудо, што му сад изреком говори, да Ге и за утство одређена мука. Може бити да му Ге и прстом показао на оно1 слици, како ће управо поетупати с њим ђаволи, Гер ту бегаху исписане муке различнога рода по ступњу грехова. Наравно да Ге ово поплашило Владимира. Но страх оваГ био Ге сувишан: Владимира и без тога већ мучаше савест, па доста би му била и ова сама. Али философ беше под утицаГем свога века, па мишљаше, да човек само онда може бити добар, ако се буде боГао казне или ишчекивао какву награду. Он не могаше знати, да човек може а и треба да буде довар само из љувави лрема довру. На зато плашећи Владимира паклом, философ хтеде у исто време и да му поласка раГем: „Ти можеш доћи и на десну страну, — рече му — еамо треба да се крстиш.“ Но Владимир размисливпш одговори: „да почекам шш за коГе време.“ Он беше науман, да добро претресе све вере, коГе му у то време хвалише. Међутим ФилосоФа богато обдари и испрати с великим поштовањем у отаџбину. Друге године Владимир сазива на сабор све блиске своге људе и старешнне варошке, да се с њима договори о примању нове вере. „Дозвао сам вас, браћо и господо, — говораше он сабору — да вам кажем, какви су ми посланици долазили, што се тиче нове вере. Долазише ми нашре мухамедовци и нудише свог закон, за овима опет римокатолици и хвалише опет сво! закон, а долазише ми и Геврешки посланици са нуђењем свога закона. А после свигу ових дођоше и Грци и ружећи све друге законе хвалише одвише своћ И много ми когешта говорише и о почетку света, и о значагу човека и његовог последњоГ судбини; и вешто и чудновато говорише, да ти Ге и мило и страшно слушати их; а казугу, да има и други неки свет, и да човек, кош ступи у њихову