Пастир

289

а расиаљу1е љубав к општем напретку целокупног ерпетва; да их упознаГе с условима, кошма се довршугу велика дела народња, па да их покреће на жртве у име опште среће и напретка нашега. Радећи тако одговорио би достошо сваки свештеник племенитом позиву свом, кош му ге у друштву међу браћом намењен. Ако не будемо жалили жртава за сваковрсни напредак рода свога, већ прилагали у то име од свог имања, колико нам Ге Бог дао да можемо, оставићемо свотх. деци, коха су нам тако мила и драга, своме потомству — младом српству такву тековину, коха Ге нретежниха од сваког другог имања, — задобићемо и себи и њима слободу и хединство рода свога.

С л о в о Ни дан словенс/сих просветитеља ћирила и Методта. *) Коздадите оуво ксћмл должнја: елхг?же оуко оурокг, оурокг: л ели'же дднк, дјнк: л елхОже стрл\2, сгрлхх: и емг{же честк, честк (Рим. 13. 5.) Овим речма, бл. сл. исиратио хе апостостол римске хришћане, дахући им настављегве, како им се треба владати, одахући ксћмг должнла. Но какав смо дуг ми дужни одати словснским просветитељима Ћирилу и Методиху, кохе данас прослављамо, што су се тако много трудили за благо словенског света, за хвегово нросвећење и озарење благодатном светлошћу христовог учења ? Одахмо браћо труђеници. ма част, и поменимо наше наставнике, иже гллголлшл нлмх слоко ЕожУе. Прође већ хиљада и више година од тог времена, како хе словенеки свет први иут видео своху сонствену азбуку и

: ) Говорио руски Живошн Јовичић , ђакон, у трошчко! лаври у Русиш.