Пастир

290

чуо на свом народњем Гезику слово божи1е и божанствену литурђи1у, што им преведоше Ћирило и Методте. — Без сумње, сваки Ге од нас кадар оценити оваГ велики труд, кош предузеше на се ова два мужа из љубави к словенском свету; но труд ова1 тим Ге драгоцени!и, што 1е он у то време предузет био , кад су први зраци благодатне науке христове почели озаравати и словенски свет, кош се нахођаше до тог времена у тами грубог многобоштва, кад Ге света вера тек почела пуштати свог корен у срца словенско-многобошког света. Ову свету веру нужно ге било подржавати и тако-рећи нрокрчити гог пут, да би се успешнте могла развиГати. ОваГ велики труд предузели су на се неумрли просветитељи словенски Ћирило и Методиге, и предузели су га на велику срећу за словенски свет. Живот ова два мужа представља нам читав низ њихове радње и борбе. Коме од нас ниге позната борба њихова са иротив-словенским народима? Ко од нас не зна, с каквим су се они ирепрекама борили, да утврде словенеки Гезик при богослужењу у Моравиш? Ко од нас не зна, како Ге њих строго гонило латинско и немачко свештенство, старагући се толико о свогог личног користи и остављагући стадо божиГе иростоГ судби?Борба Ге била дуга и тешка, но велики мужеви изишли су из те борбе сасвим као победиоци. Но ах ! Ова Ге победа остала на њиховог страни дотле, док су они били међу живима. С њиховом смрћу све се промењуге — Рим опет узима мах... НиГе било, нема и неће бити ниГедног иетински доброг дела без Ћрепрека и без гонсња. . . ИиГе се спасла ни божанствена литурђиГа, одслужена св. Ћирилом на словенском Гезику у Моравиш. Римокатоличко духовенство ниГе могло остати равнодушно, кад Ге чуло, да се божанствена литурђиГа свршава на неком страном Гезику. „На три гезика говорили су они — било Ге написано на оном крсту, на ком