Пастир

314

жтег. Црква хриетова има задатак, да овде на земљи правилно развиГа како гедну тако и другу страну наше природе, да на основу здраве науке христове доведе у разуман одноша! дух с телом — дух испуњаваГући бескрашом љубављу хришћанском према свему, што 1 е поштено, истинои добро, а тело благосиља1ући на труд и рад, како би сваки набављао средстава ради подмиривања преких потреба и постизавања виших цељи свошх. Говорећи мало друкчте , цркви 1е брига учинити човека, срећним, у колико 1е то могућно овде на земљи и у колико срећа припомаже правилном развитку духа човечтег. Такав Ге уопште значаг цркве за живот људски. Потпуни човек и душом и телом подигнут ге Исусом Христом у сво1е првашње стање, у ком на Бога наличе, а црква христова, старагући се о развитку духа, не заборавља и природне потребе човечте , доводећи их у поредак и разумну сугласност с правим и високим позивом сваког човека. Па кад Ге то тако, онда неки људи неправо мисле, као да су свештеници искључиво одређени, да раде на развитку духа човечтег у кругу религтозног само живота, не обзирући се готово ни наГмање на матерталне потребе свога стада и не стара1ући се о начину, да се те потребе што боље подмире. Ми мислимо, да 1е баш дужност сваког свештеника, да се брине о усавршавању свога стада како морално тако и матершално. Па зато, ако ми свештеници доиста љубимо сво1е стадо и желимо му напретка у животу његову, онда, браћо, ваља да се свом снагом трудимо, како би од што веће помоћи и користи могли бити роду своме. Да би се народ српски могао правилно развшати у духу народности своГе, дух вере преко служитеља црквених треба да обухвати све услове његовог сваковрсног стања и унапређења. Српски свештеници свошм просвећеним умом а родољубивим саучешћем требада се прихвате озбиљно за рад око унапређења српства, па да сваки поучава сво!у браћу у раду, тру-