Пастир

306

његови, изненађени овим догађахем, збуне се толико, да нужни бегаху с неба анђели, те да их истргну из тог очашог стања, казавши им, да ће Исус опет доћи онако исто, као што га виде сада, где одлази на небо. У кратком овом догађагу, као што видите бл. сл. све 1е ташо, несхватљиво, као што Ге и цело служење христово на земљи била таша и надмашивала круг обичне радње људске. Но 1едно Ге, што нас овде нарочито занима и на шта ми у неколико можемо одговорити, а на име: откуда Ге то, да се ученици христови тако Гако збунише, гледаГући на одлазак Исуса Христа ? Може л’ бити, да и они сами нису знали, каква 1 е била цељ његова доласка на земљу и одласка на небо? Да, апостоли срцем вероваху у Исуса, но разумом шга не могаху да схвате, како ће се управо да сврши његово служење на земљи. Он их 1 е само позвао, да иду за њим, и њихово чисто срце, узбуђено божанственом љубављу, склонило се одмах на таГ позив, и они пођоше за њим. Питање, шта ће бити од свега тога нашосле, ниге их тако гако ни занимало, док Ге био с њима божанствени њихов учитељ; Гер су веровали, да тако или друкче, но свакоГако скоро ће настати царство његово на земљи. Страдање и смрт Исуса Христа такође их изненади. Ми знамо с каквом тешком тугом и жалошћу Лука и Клеопа на путу Хемауском спомињу осуГећење сво1е наде; „ми се — веле — надасмо, да ће та1 спаети Израшља, а оно ево већ ге трећи дан, како га осудише и распеше.“ По васкрсењу Исусовом ми видимо ту исту сумњивост код ученика његових. Они се радуГу, надмећу, ко ће пре да га види, ко ли пре да каже другима, да Ге васкреао. Али и сада они гош не знагу правог његовог служења роду људском; гер га и сад питагу о стварима, коГе занимаГу обичне самртнике на земљи. Господи! лцјс ва л^ћто С1€ оустроА$ши цдрстше Изрлилеко? т. I. да л’ Ге већ настало време, да подигнеш царство израшлско ? Но Господ им