Пастир

308

да поее1е међу њима љубав, правду, истнну, да залиге ово семе пречистом крвљу свогом, да загреге благодаћу св. Духа и очува свогим свемогућством, како би оно слободно расло и развигало се до времена жетве. А научив људе и пострастрадав за човека, он се узнесе на небо као човек, да с висине руководи род људски к правоГ цељи његовоГ, дагући му непрекидно благодатие сво1е снаге и упућуГући га к његовом вишем, крагњем опредељењу. По овоме пратећи одлазак његов на небо и верухући у други славни долазак његов учимо се тиме, бл. сл., боље ценити и поштовати достоганство и значаг разумне наше природе ; Гер кад Ге Исус нреславним вазнесењем свогим на небо наше човечанско тело тако значашо уздигао и прославио, да Ге с њим сео с десне стране Бога Оца, то колико смо ми дужни више, него што то обично чинимо, обраћати пажње на чистоту и непорочност нашег тела и нзбегавати све, што би га новредити и ионизити могло, имахићи свагда на уму, да све оно, што 1е скврнавно и нечисто, не може — по уверењу самог Господа — ући у она света места, куда Ге он отишао, где Ге спремио место и за нас, и где нас очекуГе. — А незаборављахмо поред овог и то, да ће Господ опет доћи, а то може свагда и у свако доба бити. Па зато и у речма и у свима свошм делима развиГахмо и негуГмо оне врлине, коге нам Ге он донео и на чување предао, а те су: истина, правда, љубав, слобода, како би у том правцу радећи свагда спремни били предсрести Господа као достоши ученици свога учитеља.

[ј Жнвот св 1овава Златоуста. (Наставак.) И ове лењштине и скитнице св. Златоуст усуди се назвати прослацима, лажљивцима, варалицама, и стаде говорити, да треба час пре да се враћаху у своГе ћелше. Ево како се одзива о тог