Пастир

325

Пример тога човека божшег, нека служи свима нама као правило, како треба у свету живети!

'Такво беше духовенство цариградско или боље рећи целог истока. Римска црква беше самосталниГа , што тамо паде римско царство, па на развалини овог по1авн се папство. Међутим неограничена монархта источна шш тра1аше и црква не могаше да подигне главе. Дављен убитачним утицагем деспотизма дух хришћански, кош ствараше некада људе велике као Атанаста, Васили1а, Григорта, беше сад већ ослабио. Златоуст не беше политичар, иа не предвиђаше оне нереде, кот су морали настати, кад се сгедини црква с монархтом. Но његов ум проникнут начелом слободе хриш ћанекс, његова душа силна и самостална учини га представннком самосталности и чистоте цркве источне. Њему неизађе за руком покушаГ и рад око ослобођења, али народ, у кога 1е природно осећање свагда верно и непокварено, а кот дављаше и презираше и цар и духовенство већег реда — та1 народ предусретао т Златоуста као свога заступника: усклицавао му за сваки поступак његов; бранио га, кад су га нападали; сећао га се, кад су га збацивали с катедре; па на послетку примора синове Архадитве и Хевдоксине, да се поклоне остатцима тпископа - мученика и да нросе од њега онрошта1а. Живот правих великих људи пун т у сваком тренутку свом корисне поуке читаоцу, па зато сад да пређемо к

У Голубинцима.

ПРЕВЕО С РУСКОГ Василше Николагевик, свештеник.

(Наставак.)