Пастир

326

времену пада ТевтропиГева и побуни ГашовоГ, те да и у овом сдучагу видимо улогу Златоустову. Кад АркадиГе цароваше на истоку, први управитељ источног царства римског беше Гевнук*) ТевтропиГе, невољник из Арменте, кош се некако свошм вештим занатом увуче у милост младога владаоца, а заГедно с тим и у повеће државне послове. Свошм препреденим сплеткама, ко!е му врло добро иђаху за руком, он наведе Аркадша, да узме за жену ТевдоксиГу, кћер граФа Франачког Ботона , па за знак благодарности ради тог проводаџилука , он се утврдо надаше, да ће Ге имати за свогу верну помоћницу. И заиста власт тога Гевнука беше за време безгранична и нечувена. Његова тиранига, његово отимање, његова необуздана жестина, а нарочито надувена и продржљива поноситост, беше предмет опште бриге и разговора. Народ га презираше, како се тек може презирати тиранша, али и он са своГе стране не штеђагае народа. Све, што беше за народ високо и свето, он исмеваше и уништаваше; све, што народ љубљаше и поштоваше, он гоњаше и упропашћиваше. Од Гедине само цркве шш зазираше; но он похита, да нападне и на ову светињу народњу. Он протера ТимазиГа, врло знаменитог човека, у коме виђаше себи супарника. Он рашири сво1у освету дотле, да Гавно поче гонити и ПентадиГу, жену Тимазшеву. Жена ова, стрепећи сирота за своГе имање и живот , похита под заштиту цркве. Ова заштита — азил цркве беше Гедно од прекрасних поГављења, коГе прими и усвош хришћанство , као наследство од старине. Константин први признаде га и утврди као закон. Теодосте га Гош више рашири. Не само у цркви но и у црквеноГ огради не смеђаше нико нападати на личност, коГа 1е прибегла под заштиту цркве. Наравно да би ово било у садашње доба нееувременост—анахронизам;

') Гевнук —ушкопљеник, кош надзирава над харемом.