Пастир

347

и промашиле, опет зато свештеници наши нису се пуштали у ствари, коге њима не долику1у; Гер су имали ио 400—600 домова парохте, па могли су прилично живети, немајући нужде, да, се одагу пословима, што им не пристоГе. Али откад смањише парохте на 200—250 домова а године издадоше, па свештенику поста немогућно, да живи чисто од гединих само парохиских прихода, отада они почеше, да размишљагу о своме животу, понеки да проклињу час, кад су се запопили, да пишу лажне исправе, да тргугу не само са обичним производима земаљским но шта више и еа светим ташама. Сад да л’ Ге само свештенство у томе криво, што ге пало тако ниско, те Ге на њега така грдна повика, ил’ ге крив неко, што постави свештенике у такав незгодан положац о томе нека сваки мало озбиљски норасуди. Но да би нагаи свештеници достошо могли одговорити своме виеоком гшзиву, како би били оно, што треба да су, т. I. не само изврнштељи спољних обреда црквених но и проводници бољег друштвеног живота у народу нашем: онда ге потребно поправити неке услове њихова живота, па тек после можемо се надати, да ће они бити образац свиГу племенитих врлина и тежња народњих. Ми мислимо, да ће се те незгоде, у кошма се данашње свештенство налази, моћи отклонити еамо тако, ако се буде имало воље, да се свештенству учини каква помоћ. А могла би се она учинити ево овим начином: у место тога, што су смањене парохте на 200 и 250 домова, од кошх свештеници не могу да живе прилично чину своме, нека им се оне повећагу на 400 домова или шш више. Па шш не би згорега било, кад би се парохше поделиле на класе, па бољим свештеницима давале боле парохше а слабишм лошше. У таквом случагу 1авила би се међу свештенством конкуренциГа — надметање, коГе ге поглавити услов, да се људи на боље дотеруГу. Свештеник постављен на мању парохту, кад зна, ако се буде одликовао и трудио у свошг дужности,