Пастир

348

да може добити и првокласну парохиГу, у њему ће се Гавити воља за таГ рад, и он ће бити добар свештеник. А овако, као што данас постош, свештенику Је све Гедно, а се трудио а не трудио. Он зна, да Ге и онац кош 1 е из Богословше као носледњи ђак изишао, с њим, коги Ге први, по положагу у свему раван. Дакле нема ништа, што би га напред кретало. Чим би се у нас парохиГе повећале и поделиле на класе, онда би потребно било, да се и сама Богословша друкче уреди, т. I. да се ученици у Богословшу примаГу не из IV. разреда, као до сад, већ кош сврше целу Гимназту. Тим би се стало на пут, да се међу нашим свештенством не умножава на силу како умни тако и матершални пролетаршат. Ми не видимо у томе никакве разумне цељи, гато се парохше смањуГу а умножавагу свештеници, кош не могу да живе од таквих малих парохша, као што приличи свештеницима. 1ер умножавати парохше у бемљи а потоме и свештенство у тог као намери и жељи, да свештеници могу лакше вршити потребе црквене и да могу лебдити над моралним усавршавањем свога стада, а немати могућности, да они могу од отих парохша живети, као што им пристош, нама се чини, да таква мера води само свештенство к његову паду. ДаГте свештенству веће парохте, поделите их на класе, свакоме по способностима одређугте места свештеничка , па ће се свештенство наше подићи и матертално и морално. Већа награда подстицаће свештеника на већи труд око моралног усавршавања како себе тако и свога стада. А овако Гадно му усавршавање, кад се мора под погас хватати, а више пута нема чим да захрани негаку дечицу свогу. У оваквом стању находећи се тш и даље свештеник ће принуђен бити, да се све више пушта у онакве ствари, коГе њему као свештенику не доликугу ал’ их опет мора чинити, па тиме све већма падати у друштвеном мњењу. (Наетавиће се.)