Пастир

355

брошом богатству. И гле! госовић лишен сад средства , да подмируГе сво1у безумну страст, али ова не слаби. не хладни, већ напротив од неподмирења раздражава се мш горе и црње — удвага се. Да промени силу навике — нема снаге; да продужава пређашњи начин живота — нема средства. И онда од безумца постаГе преступник: онда он насрће на туђу сопственост, отимље, граби, вара и допушта све могућне начине, само да се дође до новаца. Тада се с два противположна кра1а — прекомерне штедње и прекомерног растурања — долази к Гедном и истом послетку, а то 1 е к штети и шкоди друштвеноГ. Хоћемо ли да потражимо жалосне примере на ово, то би их нашли на све стране. Зар не чугемо често, како се деца жале на тврдоћу свога оца; но зар не видимо 1ош чешће, како та иста деца, кад им само замадне у руке то богатство очево, про1уре га веома брзо и нагло, ноставши затим жртва сиротиње и порока? Па зато умерсност у свему препоручуге данашње Геванђеље.

Жнвот св 1ована Златоуста. (Наставак.) Но да не буду ово речи безузрочне туге ? А не! Златоуст шпе мечтатем> нити песимист — не замишља зло, где га нема. У овим онштим и негасним реченицама скривена Ге мисао дубока а чуство Гош дубље и Гаснше. Овим се он тужи и осуђуге дружевна пздатства и неблагодарности. Ти „лажни другови , кош су више опасни него Гавни неприГатељи ,“ ти људи, „кош су вам 1уче ласкали, руку вам љубили и благодарили за учнњена доброчинства,“ — то нису лица уображена. Златоуст их види око себе: они бацагу и запињу стреле и готови су, да вас поразе у мраку. Лажни другови — то су СевериГан Гибалски и његова странка. Непризнателни — то су они, коге он спасе од освете Гашове, то 1 е Аркадше и граФ 1ован, 1едан од наП већих гонитеља његовнх. А какав 1е узрок , какав ли но-