Пастир

356

вод такво! ниског мржњи ? Никакав управо. 1една хедина злоба и пакост владаше њима. Несрећан 1е она1, кога способност, поштење и прилике уздигну на такав етупањ, да може бити заштитник, номоћник и избавитељ силиихб земли ! Док мине опасност — услуга 1 е заборављена; шта више она 1 е тешка ноноситим власницима, чим се осете безопасни Тако Ге било и у ово1 услузи и помоћи Златоустовоћ Он одбрани цара, коги беше готов ради евога спасења, да се склонн на шпгаднте услове. Али то, што се овде не виђаше онаГ, коги би требало да Ге представник самосталности и снаге своге царевине, већ Златоуст, кош му се том приликом чињаше веома ноношљив и достоганствен, не могаше цар да заборави. Ево какви су узроци, с кошх се започиње царска немилост нрема Златоусту. А било би веома неунутно мислити, као што неки нодмећу Златоуету, као да 1е он био бранилац само Гединих повластица црквених. Слабост царсва нриморавала га 1е, да се меша и у државне поелове. И ако он брани живот 1евтропшев именом човекољубља, он у исто време наводи законе Теодоетеве и Константинове, кот су у1амчили право уточишта цркви. У име закона он ге такође уништио захтевање Гатово. У овим околноетима он 1е у 1 едно и исто време бранио и црквена и државна уређења. А у иосланетву свом Гату он 1е радио за државу и за цара, кога истински заштићаваше. Но такав високи положаГ привлачи громовну стрелу на оног, кот се усудио заузети га. И сада, кад ова! човек даГе тако смело савете цару и царици н свима дворским људма, кад се не бот, да спомене Гату, од чега ге он дошао до такве узвишености , и да 1 е место , коГе заузимље , далеко више ОД његових заслуга, — ласно се да!е схватити та велика мржња, когом сви ови букнуше на Златоуста, и разумети узрок оних гоњења, котма ге ова1 велики човек изложен био. Сви овн догађат збили су се за четири године његова