Пастир

357

Гепископства. Промене, ко1е он унесе у духонни поредак, путовање његово по Азиш, послаништво Гашу, иодизање болница, раздавање милостиње, уништење остатака многобоштва и обраћање у веру христову Гота, мало му даваше времена за рад ироповеднички. Но по могућности он опет не заборављаше и на ову дужност свогу. Хришћани цариградски беГаху налик на хришћане антиГохиске; Гер Гедне и исте невоље рађагу Гедне и исте пороке. Но цариградска поквареност беше далеко дубља. Зараза, коГа излажаше из развратног двора, па им беше свакад пред очима, беспослен живот, циркови, позоришта имађах} убитачан утицал на тако многоброшо и тако мешовито становништво цариградско, а и да не говоримо о оном чудном и неисказаном раскоштву, лакомству, раЗврату, и о оним нечувеним и многоброшим пороцима, што се бегаху одомаћили у то 1 вароши, ко1а могаше да задовољи и награспаљенигу Фантази1у нзоначене нрироде људске. Све ове ране слика живим бохама Здатоуст у свошм беседама. Страет к цирку и театру , коха беше оншти норок код евиху редова ондашњега друштва, троваше цариградски свет! На то не бехаху циркови и театри као у данашње доба. Данашњн хевронскн циркови — то су предетаве вештине и механике људске, али они нема 1 у нн данас готово никакве вредности, да не кажемо, да су људи, кош екачући и иретурахући се на коњима иоказуху разне марифете, прави ко медихаши, као што их наш свет зове. Али театар — позориште данас хе еасвим друго нешто, него што беше у старо доба по већим варошима, нарочито у Рнму и Цариграду. Данас 1е позориште друга школа народња. Ништа тако не може свет одвраћати од хрђавих дела и непоштених мисли и поетупака као позориште. Нихцта не може толико узбудити у свету родољубива осећања, љубав к иоштеном животу и врлинама људским као уметнички изведени и вешто представљени характери у позоришту. Кога неће устрашити, кад