Пастир

358

гледа пред собом зликовца, коги Ге убиство учинио, како 1 е нагежен и блед као смрт, како му се запали уображење, па види убигеног приГатеља свог, а други се људи око њега чуде И диве не видећи ништа? (Наставиће се.)

74 (/

Поглед на свештевство у СрбнЈн. (Од Н. Петровића.)

(Наставак и краћ)

Покра! овог, што смо до сад рекли, нужно Ге, да се и само изображење свештенства у Богословиги на боље измени, да оно не буде искључиво духовно теоретичко, шне ће одговарати само Гединим нуждама и потребама духовним, већ и материгалним, то Гест да наши свештеници буду учитељи народњи у икономним знањима, пољског привреди, науци о чувању здравља и т. д. Дакле потребно ге, да се у Богословиш нашог обрати озбиљна пажња на агрономигу у свези е хемишм, и да се та наука на практици учи, а не као што сада уче богословци пољску икономшу само на памет без сваке практике, па после кад изиђу у 1аван живот не знагу о пољског привреди нн о богу две. У опште желило би се, да цело изображење нашег свештенства проникнуто буде духом љубави христове к народу, коме служе, а не бездушном саможивошћу. Потребно Ге даље, да се на боље измене услови живота евештеничког, да његово матершално стање буде обезбеђено, да свештеннк не мора вечито иросхачити и бринути се н дању и ноћу, како ће тек отхранити себе и свогу породицу хлебом, него 1е нужно, да и само друштвено мњење подигне сво 1 глас у корист свошх свештеника, да би се њихово стање на боље окренуло; 1ер свештенство наше увек беше с народом и за народ, дељагае с њим подГеднако и добро и зло у животу своме. Тиме би се, мислимо, и законодавство наше побудило, да законима према иотреби земље удешеним по-