Пастир

359

стави свештенство у бољи положа1 према народу, па би се тада све незгоде олакшале сеоском свештенику, те би могао потпуно вршити пастирске дужности сво1е не само према духовним нуждама но и материгалном развитку народа. Има1ући мало боља средства за сво1е живљење од своге парохи1е или општине, свештеник се може занимати око земље у башти свокп, садећи лепа воћа, лозе и разне корисне биљке. Свештеник баш треба да се занима каквим му драго телесним радом, па би тако уразноличио свог духовни рад. Али то не треба да буде толико извор, откуда ће он црпсти средства за своге живљење, већ нека му та телесна занимања нослуже као приГатна забава и као ередство одмора од свогих пастирских дужности. Нека сви телесни трудови сеооког свештеника има1у значаг узгредниш. А прва и поглавита дужност нека му 1е служење цркви христовоГ, примерно и доброоавеено вршење свошх паетирских дужности пред свошм општином, васпитаваГући целу општину своГу у разумном животу и суглаоном одношагу материГалног бића са духовним начелом у животу. Нека цео живот његов буде посвећен на служење браћи свошг , у средини кошх поставила га Ге црква, да он буде светионик хришћанског живота и самопрегорења. Нека 1 едном сељаци наши навикну на то, да виде свога попу у средини свошг , не као какво г трговца илити вишкала, кош 1 е иринуђен ради парчета хлеба иуштати се у онакве ствари, коГе му као свештенику не доликуГу, већ нека свештеник буде стављен у такав положаг ирема свошм парохтанима, да они гледагу на њ као на свога наставника и руковођу у свима врлинама друштвеним. Нека навикну видети свештеника свог окружена њиховом децом у школи, у башти, на њиви, у пољу, где им он може обгашњавати дивне погаве овог величанственог створа божшег, и где тако много има лепих случалева, да свештеник може развтатн у подмлатку свога стада религишзно, морално и ^естетнчно чуство овошм беседама и раз-