Пастир

376

Кад су Срби у време општег пресељавања Словена заузели у VII. веку земље око Дунава, од когих Гедан део заузимље садашња кнежевииа Србига, они с.у исто онако као и остали Словени у то доба били многобошци: веровали су у различне богове и богиње. У народњим песмама сачувала еу се и имена млогих од њих н. пр. Додон — бог грома и кише (откуда после код нас Додола ), Давор - бог 1 унаштва. Леља — богиња љубави и дружбе, Мира — богиња сна и смрти, и т. д. Свима овим боговима и богињама подигнути су били храмови, у кошма жрцеви отправљаше различне обреде у част њихову и служише им. У то многобошко доба клетва била 1 е код Срба у уважењу и поштовању. Тужним гласом и гаукањем они исказиваху своГу тугу и жалост за умрлим другом, братом и рођацима свошма, а труп мртваца бацаше у ватру с пуном вером у бесамртноет душе. У опште характер и домаћи живот Срба тога времена сведочи, да 1е друштвено стање било доста разви1ено код њих. Главна су им занимања била земљорадништво и трговина. Срби знаше и музику, а гозба развигена беше код њих увелико; тврдо се држаху свошх обичага, а што 1е на1важни1е: високо цепише сво1 1евик и сво1у народност. У таквом религишзно-наравственом развитку сукобе се Срби, у првог четвртини VII. века с хришћанским светом и то нашре с римским духовенством, коге Ге већ дошло било у Србту, да обраћа народ у нову веру. Развитак народа срнског-биоГе такав. да су проповедници науке христове могли без сваког труда приволети Србе к себи и обраћати их у нову веру. Чим су римски свештеници крстили неке и неке, вера хришћанска одмах почне хватати корена у Србиш и за кратко време хришћанство се тако распростре, да осем Гединих Нерећана ниГе човек могао наћи куће, а да ни!е крштена или да се не мисли крстити. Византиски имнератор Ираклше, кош те пустио Србе у Илирик, видећи такав успех хришћанских проповедника, зажели, да се мш боље зближи са