Пастир

375

љубиш сво1у рану. 0 безумниче! Како ћеш после да слушаш наше беседе о уздржању?“ Слушаоци плачу и уздишу о судби грешниковоћ Златоуст хвали то саучешће, но одлучуГе кривце од цркве и заповеда правим хришћанима, да се никако не друже с њима, наравно док се не окану ићи у театар. Но ова забрана тицала се више богаташа него ли сиромаха. Сиромаси не беГаху толико изложени сладострасноГ красоти и варљивог примами. Груба чуственост вукла их Ге истина к театру, но оскудица и сиротиња нше им давала могућности развшати те жеље у себи. Но код богаташа ово већ беше друкчше. Беспосличење и богатство неоћходно тражаху, да се задовоље оне жеље, коге у њима узбуђиваше театар. Богаташе 1 е управо и имао говорник пред очима; овима Ге он и претио, да ће их одлучити од цркве, а они с тога постадоше његови непригатељи. (Наставиће се.)

Исторнчки преглед српске цркве. (Од С. Н ћа) Ву есте скид^телУе симг (Нука XXIV. 48.) I. Да ли 1е хришћанска религша била распрострањена у овим земљама, коге сад Срби заузимљу, 10 Ш и нре, него што су они дошли на балканско полуострво, о томе се засад не може ништа поуздано казати. Могућно Ге и да ге било, као што то неки и доказугу, а могућно Ге и да ниГе; и за друго ми немамо никаквих очевидних доказа, дакле не можемо ништа казати ноуздано ни о томе, какво Ге било религшозно — верозаконо стање оних народа, кош живљаху у овим земљама пре доласка Хрвата и Срба, т. Г. пре VII. века. Са VII. веком исторта ових земаља, у коге се преселише Срби, ностаге већ много Гаснта, него што Ге дотле Оила.