Пастир

374

узадамним договором продужимо започето дело великог радника, блаженоупокогеног стрица његова, — дело нашег потпуног оелобођења и угедињења свега српства. ^

Жнвот св 1ована Златоуста. (Наставак.) Али циркови у старо доба, нарочито у Риму пре хришћанства, била су иространа дворишта, где су људе предавали нагљућим зверовима, да их растрзаГу. А стари театри била су места, где се скупљао свет, да гледа наГгнусниге представе. Тамо су излазиле развратне дево1ке, те певале нагбезобразниге песме, скакале и превтале се на награздражљивиш начин, а често су иоказивале и само тело своге у свог наготи свогог . Ето такви беГаху театри у Цариграду. Свет Ге врвео на таква места и давао последњу парицу, да гледа такве гнусне представе, коГе су га тровале. Златоуст устаге против тога норока цариградског света. „Ти излазиш из театра, — вели Златоуст — већ не гледаш више на њу (безобразницу), али њен лик остаге у души твогог с оним ласкавим речма, покретима телесним, увигањем, погледом, клањањем и нагибањем, страсним и безобразним песмама, — и ти износиш на себи хиљадама рана. Па зар нису отуд они нереди у породици? НиГе ли ту корен неверству, неслози међу брачним друговима, свађи, тужби, па и оноГ безузрочног сетноГ невеселости? Кад се враћаш свогог кући, а срце ти остаге с њом, онда си ти већ заробљеник њен. Онда ти се већ не мили ни твога жена ни твога деца; слуге у кући не можеш да трпиш; омрзне ти кућа. омрзну ти и радови твош. Сви они, кош к теби долазе и коге си нре радо примао, постаГу ти сад несносни; гер веселост и расположеност њихова Гош више увећава тугу твогу. А зашто? Зато, што се не враћаш сам, већ загедно с тобом и она преиредена женскиња. Она пали твогу душу и ти рањен од ње