Пастир

373

и у опште сви жалосни плодови самовољства и необузданости. Кс/лкое цдрство, рсзд$лившгес а нл са, злп^ст^етг, и ВСАК2 грлдг ИЛИ Д0М2 ОЛЗД^ЛИКшУиС А НЛ СА Н1 0уСТ0ИТ2. (Мат. 12. 25) рекао Ге наш божанствени учитељ. И колико пута онравдавале су се и оиравдаваће се ове божанствене речи његове! У свима временима и у свима народииа нашли би нримера за њих. Но у свима тим примерима нашли би ми и то, да ге разум свагда побеђавао свогевољство и безнаравственост. Сви ужасни поГави личне самовоље свршавали су се свагда општим убеђењем, да 1е прека и неопходна корист иодчињење воље поГединих вољи општоп И ниГе никад било друштвених сукоба, преврата, за кошма као за наравственим олуГама не би следовала свесна покорност закону и законитим властима. Да би се дакле онште благо, коге и гест управо цељ грађанског друштва, достизавало свагда верно и хранило се без нарушења, неопходно 1е, да друштво има оног, кош би пазио на поредак, на безбедност грађана и свега друштва, кош би давао веран правац друштвеног радњи и усредсређивао 1е у ГедноГ општог доброг цељи; а с друге стране нужно 1е, да чланови друштвени осете потребу, да се слободно и вољно иотчињавагу и нокоравагу законитим властима. имагући свагда на уму, да ће само сложним и удруженим силама свошм постићи опште благо своге, очувати живот и све услове живота свима поштеним грађанима, те тако испунити и вољу човекољубивог Хрчста Спасагеља. Тачо, где нема никакве власти, друштву прети распадање и жпвот 1 е грађана подокенг окцлл»2 не имОримг плстмрА; (чис. 27. 17), тамо ниге могућно ни ићи а камо ли доћи к Гедног општог цељи. Па зато у овог општог народњог жалости, грозним догађаГем изазваноГ. усредсредимо све жеље и све тежње наше нод 1едну општу заставу, — под заставу дичног наследника Милана Обреновића IV. и именом његовим а општом снагом и