Пастир

378

састош та њихова нова вера, били су само по имену хришћани. Латински ироповедници, незадовољни таквим поступком, почну силом наметати Србима сво1 Гезик црквени и доведу их до тога, те они омрзну и на њих и на све хригаћанство и одмах, чим умре ИраклиГе, очисте све своте жупани!е од нове вере и заведу своГе старо богоиоштовање -— свогу многобогаку религту. Тако се свршило предузеће Рима, да распространи веру хришћанску у Србиш. Њему не би суђено, да посеге семе науке христове међу Србима и да оснуге прву хришћанску цркву српску. НападаГ Сарацина (Арављана) на Србту принуди Србе, да опет ступе у блиске одношаге с хришћанским истоком. У то време седео 1е на нрестолу византиском Василте Маћедонац, човек паметан и разуман; зато му се Срби и обрате за помоћ. Догоди се тако, те ВасилиГе с успехом одбше Сарацене од Србиге, што одмах подигне ВасилиГа у очима народа српског и он зажели, да се с њим Гош тешње зближи. Усхићени таквом жељом ВасилиГевом и обрадовани победом, одржаном над Сарацинима, Срби поишту од императора, да им он буде заштитник и пошљу загедно с Хрватима, као што говори Константин ПорФирогенита, ирозбу Василшу, да им он пошље учитеље и проповеднике хришћанске, кош ће их крстити и научити новог вери, али не из Рима већ из Цариграда. Император им по њиховог жељи пошље нове учитеље — Грке, кош се одмах, чим дођу у СрбиГу, заузму око посла и почну обраћати народ у веру хришћанску. Уз то ВасилиГе потврди и избране Србима главаре, кошма по грчким проповедницима поручи, да управљагу народом тихо, не као господари, већ као очеви народњи; побрине се и о новог цркви срискоГ и њеном богослужењу. Но на жалост и овах други покушах, да се обрате Срби у веру хришћанску, нихе иошао за руком. Грчки проповедници као и њихови сународници, по свохох занесености, гледали су на Србе, као и на све остале