Пастир

379

народе, као на варваре. По поноситости и надувеном карактеру свом они се нису хтели старати, да науче српеки Гезик и да се њиме служе у свом посду, у обраћању Срба у веру, већ су га навалице презирали и старали се увући у Србигу поред вере и свог грчки гезик онако исто, као што 1е и римско духовенство чинило. Срби опет, по свогог урођеноГ тежњи за свошм, чували су свог гезик и ослањагући се на здрави смисао и на свогу жељу веровати само у оно, што ге за њих разумљиво, одмах чим спазе намеру грчку, одлуче се од њих и оставе и цркву и попове грчке, па уведу опет своГе пређашње богослужење — своГу многобошку религту. Тако и оваг други покушаг, да се обрате Срби у хришћанску веру, оста такође без успеха и свошм неразумним поступцима Грци учиннше више зла него и саме папе. С друге страие, враћање Срба к многобоштву и њихово одупирање у 1 езику доказуге, да с.у Срби нримали веру хришћанску с пуном свешћу, коГе не видимо код осталих Словена. Руси и Бугари крстили су се но заповести свошх кнежева и то сви у1еданпут. Међутим Србе не само да нико ниге гонио, да се крсте, већ су напротив они сами молили, да им се пошљу учитељи и проповедници хришћански. Што они ове не послушаше, то опет ниге била до њих кривица. Не зависећи ни у црквеном ни у политичком одношагу од ВизантиГе, Срби наравно нису хтели слушати Грке, а Гош мање примати туђ Гезик и веровати у то, што сами не разумегу и не знаГу; дакле ниГе ни чудо, што Грци нису могли успети у свом послу и што скоро оставише Србе онако исто као и римски свештеници. У таквом жалосном стању налазила се вера и црква хришћанска у Србиш до IX. века. У то време Гаве се нови проповедници, кош, сазнаваГући сву важност народњег Гезика и потребу Словена, заузму се око посла боље и озбиљниГе и од Латина и од Грка, па отпочну свог знаменити рад, пре-