Пастир

дузму обраћање Словена у веру Христову на словенском 1езику. Проповедници ти били су свети Ћирило и Методите, нросветитељи И учитељи СВИГу Словена. (Наставиће се.)

Добра и хрђава страна нашега свештенства. Свештенство наше, као и сваки други ред људи, има своге добре и хрђаве стране. Да би се видело, коге су по нашем схваћању добре коГе ли хрђаве његове стране, наумни смо, да их у поГединости напоменемо , имаГући такву жељу, да се поправи оно, што не ваља а сачува и одржи оно, што Ге лепо и на свом месту. — Да отпочнемо наГпре с добре стране. Добре стране нашег свештенства ово су: 1.) Оно нте каста. Каста се зове оно, кад се људи по самом рођењу свом или и по занимању деле међу собом тако, да Гедан с другим немаГу готово ништа до Гединог званичног одношаГа. Овакве касте поГавиле су се понашре онде, где се гавио и први историски живот народа, а доцнте пренесоше их и у Јевропу, у когог и до данас нису сасвим истребљене. 1ер и до данас траГу код њих и имаГу свог значаГа речи „гроФство, благородство, племство, духовенство“, и т. д. Ова каста или овако кастично ноделење људи бегаше и у самог Русиш до 18б1.године, докле садашњи цар, благословени Александар II., не ослободи народ од ропства, те тако диже ту преграду између људи Гедног и истог народа, кош историска судба беше тако наопако поделила. До поменуте године свештеничко дете, као ггасте духовне, ниге могло изаћи никуда из овог свог сталежа. Оно ге могло учити се само у духовим школама и бити само свештеник или друго нешто, но опет у свештсничком кругу. Ако Ге свегатеник имао повише синова и шне их могао све редовно спремити за свештени чин, онда 1е гедан од ових бивао