Пастир

881

клисар у цркви, други звонар, учитељ нотног певања или на послетву и прости служитељ, али не у другоГ кои>1 кастн, већ опет у духовног, н. пр. Фамулуз — слуга у основноГ духовноГ школи, семинарш, академиш и т. д. Сада 1е то малко боље но и опет се зна и рачуна, куда кош и коме сталежу принадлежи; Гер Ге обичаГ таГ толико 1ак, да не уступа законом ослобођењу. Код нас, хвала Богу, нико и не зна за те касте, тим мање да припада ко«п касти. По овоме и свештенство наше нити Ге било, нити Ге сада кастично. Оно 1е чисто народње и из народа. Синови свештенички могу бирати и други сваки ред службе и занимања по наклоности и припреми свошг , вао што опет и син сваког другог свотовног оца може, ако хоће, изучавати духовне ниуке и бити свештеник. Одовуд 1е у народу нашем и постала она реч: „поп роди ковача, а ковач попа“. Овим се хтело рећи то, да код нас породичне заслуге нема већ само личне. Хоће л’ ко да се труди, да се васпита и научи, томе ништа не смета, да и од ковача дође за попа, као и на против ако не ради и не учи се, па ма да га Ге и поп родио, може отићи у коваче *) А овим се достизава то, да код нас не постаге свештеник ошн, кош Ге рођен од оца свештеника, па имао или немао наклоности к свештеничком чину, већ напротив огш, кош има к томе чину љубави и наклоности, па се достошо за таГ чин спремио тако, да код нас има свештеника и од чиновничког, трговачког па и од земљорадничког сталежа. А ово и 1 есте добро, па тако треба да остане и унапредак. (Ниставиће се.)

*) Наш 1е народ изрекао ову реч онда, кад 1е ковач мало ко хтео да буде осем цигана, па се и занат тат сматрао као последњи. Друкчше се данас гледа на то занимање.