Пастир

370

А бесамртном великом и незаборављеном имену и спомену досадашњег кнеза нашег Михаила при тужном овом чинодеГству црквеном одаГмо, браћо, последњу реч: Бог да му душу прости и вечна му памет.

Моралне поуке. Что сГе еже ш ндсх вк1стк тлиистко? Хиљадама пута певала 1е наша црква ове таганствене и пуног знача1а речи; хиљадама пута слушали смо ми тужно певање ових речи; хиљадама пута тумачили смо смисао и значаг њихов: али никад нису оне тако потресале душу нашу, никад нису тако раздирале срца наша као сада у дане ове опште туге наше, овог грозног догађага над нашим светлим владаоцем! И доиста: чго сГе е,ке ш ндсх вустк глинстко! До Гуче сва СрбиГа изгављиваше верне и топле осећаге према кнезу Михаиду, новераваше и себе и сву срећу свогу родољубивоГ разборитости његовог; до Гуче га она називаше свошм оцем, избавитељем, вођом, првим грађанином и во1ником свошм, сливаГући своге жеље у његове жеље и гледаГући с њим заГедно тамо на далеко, где се чуге гаук и ниска браће наше, где допире мисао о пређашњо! слави и величини земље српске; до Гуче она развиГаше заставе воС ничке, скупљаше се у чете и логоре своге, да покуша своГу снагу, свогу спрему, коГу намењуГе за одбрану свошх нрава, за слободу целог српства; до гуче га она срета и у логору и у храму и у другим друштвеним састанцима свошм и испраћа многоброшим узвицима и усклицима.. А данас? — Данас она тужно изгављуге са свшу страна сво1у дубоку жалост, свогу велику плашњу, да 101 се не осуГете лепе наде њене, коге ге свагда везивала с именом љубљеног свог владаоца. Каква грдна и велика таша! какав чудан и несхватљив поГав у средини нашоГ, у средини целога српства!!