Пастир

371

0 Боже! да л’ су ово твош вечни планови, по кошма 1 едне обаљу1еш а друге уздижеш? Ил’ су ово дела и заслуге наше, по кошма пушташ праведан гњев сво1, да се излиГе на СрбиГу и све српство ? Не вапиге л’ пред престолом вечне твоГе правде неправедно проливена крв неГаког Уроша, издагство Бранковића, незаконо иређашње удаљење из средине наше лозе Обреновића — па не иште ли због свега тога овавву казну над нама неумитна тво1а правда ?!. Но ах! ти си, Боже, нреблаг и премилостив. Ти ниси створио човека из освете ни за освету, већ из Гедне благости свохе. Ти си и нас и све друге народе позвао в срећи и блаженству, казавши нам путове, кош нас воде к лепог мети нашоћ Таша ова, ниге таша вечних планова твошх: она Ге последица нашег болешљивог, нашег злог стања друштвеног. Ти си нас позвао к срећи, но путем вечне твоге правде и закона. Но ми преступисмо заповести тво1е, сврнусмо с пута божанствене правде твоГе: у земљи нашоГ, у нашем друштву одгашше се изроди, кош не знадоше тебе, Боже, ни твошх закона, кош угушише у себи глас савести, глас разума, те у бушог страсти свогог учинише оно, што вређа и тебе и људе , и небо и земљу: пролише крв, — крв пеповиннук)! И ах зашто? Да измене сво1 друштвени положаг, да за време могу задовољити своГе самољубље, своге страсти!! Злоковарне и пакосне душе, кошма не бн нигата садашњост ни будућност СрбиГе; ко1е не устави у грозног намери ни Гадиковање погажене наше браће ван СрбиГе,коГе не застраши ни она љубав, она оданост ерпеког народа према владаоцу своме: такве душе не уздржа од умишњеног злочинства ни сопствена судба ни сопетвени опстанак њихов. Где Ге та срећа, где ли уживање у проливеноГ крви владалачко!? Како не беше код њих ни толико свеети, да се сете и опомену, да би та крв и онда, ако би они баш и сакрили своге злочинство и дошли до намера евошх, вапила