Пастир

406

себи. Хевдокста, кога Гош горе беше уплашена, као главна виновница свега тога, заповеда сад одмах, да се промени пресуда и да се Златоуст поврати. По док посланик за послаником лети, да поврати изгнаника, она му сама пише понизно и покорно писмо, у коме се брани пред њим без сваког достоганства овим речма: „Нашокоршне молим вашу светост, нек не веруге, да сам 1а тобож примила буди какво учешће у том, што се догодило. Та сам невина у вашог крви. То су зли и развратни људи удесили заверу. Да Ге тако, позивам се на Бога, на моГе сузе, коГе му приносим.“ Повратак Златоуста беше свечан. Мноштво лађа и галига покриваше БосФор и безброша гомила људи праћаше га са запаљеним свећама у руци. По граду се орише песме у славу изгнаника. Њега мољаху да изађе на катедру и да поздрави беседом народ, кош му Ге тако веран и одан. Он се не решава на то, што беше збачен са катедре, а по каноничким правилима могао ге изнова вршити свогу дужност тек онда, кад би му то право дао сабор други, кош би био већи од оног, што га 1 е збацио. Он се обраћа к цару, да сазове такав сабор. Но ово одлагање изводи народ из трпљења, што мисли, да Ге то затезање опет од стране двора. Вика се подиже изнова на АркадиГа и Тевдоксигу. Златоуст беше принуђен, да уђе у Цариград, те да заштити цара и утиша буну у народу. И тако он изнова ступа у сво1а права, благосиља верне и ступа на ону катедру, с коге Ге прочитана анатема против његове поноситости и поздравља народ, уверавагући га о свогог оданости њему и цркви. Непригатељи Златоустови распрскоше се сваки на свогу страну. Ражљућен народ хтеде Гедног од њих, по имену ТеоФила, да баци у море. А други, као Аркадше, ТевдоксиГа, граФ Тован бегаху под влашћу архшепископовом и окамењени од страха мољаху га за милост и заштиту. Златоуст не могаше да стане на пут потресеноГ души због такве славне победе. Он нападне на ТеоФила. Успоређавао га ге Ге-