Пастир

427

у данашње време назива „Формалност.“ Златоуст не беше испунио Форму сабора, кош Ге могао по ондашњим околностима пет пута скупљати и приморавати, да га поврати у сво 1 а права, но коге он ни1е хтео чинити Гедино зато, да стиша распаљени народ. Но у овом садашњем гоњењу Златоуст не беше без бранилаца. Четрдесет Гепископа заузеше се за њ, доказу1ући, да правила сабора, кош држаше у Антишхиш артанци, немагу за њих никакву силу. А НаладиГе додаваше и то, да су она измењена сабором сардикиским. 1епископ лаодикиски 1епиди1е срете гонитеље Златоустове шш вештиге с одговором: он им предложи, да се потпишу, како држе страну оних, што су та правила саставили, т. ћ страну аршанаца, па онда, вели, можемо узети у претрес ваша захтевања. Но они засташу1у, двоуме се. На послетку бацивши правила саборна, коГа њих осуђиваху а не Златоуста, прибегну световног власти за помоћ. Аркадте, побуђен од њих и од 1евдокси1е, не отиде у цркву на Божић и иоручи Златоусту, да му никад неће ни доћи, докле се не оправда пред сабором. Међутим Златоуст спокошо испуњаваше сво1у дужност. Он проповедаше, служаше службе, олакшаваше по могућности судбу сиротињи, узбуђаваше гунаштво и верност, когу виђаше у народу, а осуђиваше оне, кош се повукоше по личним и себичним интересима свошм и одоше к онима, кош жудне за осветом, особито нападаше он на жене, коГе умедоше тако распаљивати мужеве и погедине веће људе, те доведоше ту мржњу, кога и онако беше велика, до сваке крашости. Девет месеца живео ге Златоуст као четовођа смештен у стану према непртатељу. На послетку, кад већ АркадиГе добше молбу од Антигоха Птолемашдског и од Акакига Вере1ског у овом смислу, да збачени архтепископ не може ирославити пасху, кога већ наступа, а да не саблазни и њих и светињу дана: онда он изда заповест, да се Златоуст уклони из Цариграда. Познато нам Ге шта ге он овом ириликом одговорио цару: