Пастир

428

„Од Гединог Бога добио сам га цркву; он Гедини и кадар Ге одузети Ге од мене.“ А за овим напомене, како се и сав народ противи то1 наредби царево1 и како по овоме он не би могао ни оставити цркву, осем да га насилно одвуку из ње. Аркадиге не знађаше, шта да ради у таквом противљењу Златоустову. Може бити да би он и опозвао сво1е решење, Гер плашљиве душе нису никад способне за одважне радове. Но гепископи: Севертан, Лав, Акаки1е, укоривши га за његову слабодушност потписаше се, да они узимљу на сво1у душу изгнање Златоустово. Златоусту се сад забрањуГе долазак у цркву. ЗначаГна гомила људи скупља се тамо, да се крсти. Наоружани солдати разгоне Ге. Свештеници, кош осташе верни Златоусту, скупљагу народ у стаклене баште Константинове. Хепископи принуђаваху заповедника воГске, да разагна те упорне хришћане. Заповедник не слуша. Они се обраћагу незнабошцу Лу т цту и моле га, да разагна људе из сви1у места, где их само нађе, да се скупљагу. Овакав налог. обећања, новци и т. д. поколебаше Луци1а. С четири стотине тракиских солдата он се довлачи ноћу у баште, разгони свештенике, тера полунаге жене, ко1е се беГаху спремиле за крштење, скврнави свештене судове, у кохима беше вода спремљена поради крштења, и на све стране задахе страх и ужас. Солдате превођаху три хепископа. Овако светковаше они празник пасху. После тога хватаху све свештенике, кош се не хтедоше одрећи Хована и одвлачише у затвор. Но ово жестоко гоњење не одузимље Златоусту његове прихатеље. Народ оставља варош и бежи у поље. За њим трче солдати имаХући налог, да разхуре или потуку све оне, кош се почеше звати 1ованити по имену Златоустову. Међутим Златоуст беше закључан у свом Гепископском дому и не могаше да изађе из њега. Он нихе ни видео она насиља, коха претрпеше прихатељи његови. И њега самог два пут хтедоше убити остављахући убице без казне. У то вре-